Citati i izreke o čoveku
-
Čovek je često svoja žrtva. A ako to nije, često su mu žrtve drugi.
Vladan Desnica
-
Koliko je samo puno stvari bez kojih čovek može.
Sokrat
-
Čovek što više zna, to više pati.
Viktor Igo
-
Čovek nije rođen da tegli lance nego da širi krila.
Viktor Igo
-
Svi smo mi rođeni ludi; neki čak i ostanu takvi.
Semjuel Beket
-
Svet, život, svaka stvar vrvela je od znakova koje nam je Bog upućivao da bi čovek u svakom trenutku mogao da prorekne svoju sudbinu.
Orhan Pamuk
-
Bolje upoznaš osobu kad čuješ šta priča o drugima nego kad čuješ šta se o njoj priča.
Odri Hepbner
-
Zamislite tu nesreću kad neko ne ume da bude ono što zaista jeste, i da u tome što jeste bude i svečan i uspravan, nego vam stalno zavidi što ne zna da bude: vi.
Miroslav Mika Antić
-
Ništa ne pravi od čoveka većeg avanturistu, kao prazan džep.
Viktor Igo
-
Kao ljudskim bićima, naša veličina ne leži toliko u mogućnosti da promenimo svet - jer to je mit atomskog doba - već u mogućnosti da promenimo sebe.
Mahatma Gandi
-
Čovek često postaje ono što o sebi misli. Ako budem stalno ponavljao kako neke stvari ne mogu učiniti, verovatno je da i neću moći. Suprotno tome, ako verujem da mogu, sigurno ću steći sposobnost da to učinim.
Mahatma Gandi
-
Čovek je stvorio mašinu, ali mašina je zarobila čoveka i čovek radi, a ne živi više.
Mahatma Gandi
-
Najveći posao čoveka sastoji se u tome da zna šta sve mora da uradi da bi bio čovek.
Semjuel Beket
-
Čovek se može obmanjivati prošlošću kao i budućnošću.
Tin Ujević
-
Ma kako čvrsto ljudi bili povezani prijateljstvom, ljubavlju ili brakom, sasvim pošteno svaki na kraju misli ipak samo na sebe i možda još na svoje dete.
Artur Šopenhauer
-
Lekar vidi čoveka u svoj njegovoj slabosti, advokat u svoj njegovoj zloći a sveštenik u svoj njegovoj gluposti.
Artur Šopenhauer
-
Ne mrzim čoveka koji zlo kaže, nego čoveka koji zlo misli.
Stevan Sremac
-
Čim čovek počne da postoji, očito je da ga uskoro neće biti. Da će umreti.
Duško Ttrifunović
-
Čovek se nikad ne pita za uzroke dobrih stvari koje mu se dešavaju. Zanimaju ga samo uzroci rđavih.
Borislav Pekić
-
Prestao je večni rat prirode i čoveka. Čim je shvatio svoju moć, čovek se prema prirodi počeo ponašati kao prema slučajnoj i nesnosnoj rogobatnosti u uređenom poretku veštačkih stvari, u svetu vlastitih proizvoda, koji bi, inače, bez prirode bio savršen.
Borislav Pekić
