Zoran Đinđić
(1. 8. 1952 - 12. 3. 1952)
Zoran Đinđić je rođen 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine. U periodu od 1977. do 1990. godine boravio je u Nemačkoj na više univerziteta i instituta društvenih nauka - Konstanc, Bon, Frankfurt. Doktorirao je 1979. godine na Univerzitetu u Konstancu gde je radio kao asistent.
Jedan je od osnivača Demokratske stranke u kojoj je u septembru 1990. godine izabran za predsednika Izvršnog odbora, a u januaru 1994. za predsednika te stranke. Za predsednika stranke je biran još dva puta, na vanrednoj Skupštini Demokratske stranke 18. jula 1998. i na redovnoj Skupštini stranke 27. februara 2000. godine. Bio je viši naučni saradnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, poslanik u sva tri višestranačka saziva Narodne skupštine Republike Srbije i Veću republika Skupštine SRJ. Bio je profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Za gradonačelnika Beograda izabran je 21. februara 1997, ispred koalicije "Zajedno" koja je na lokalnim izborima 1996. odnela pobedu u više gradova u Srbiji. Sa funkcije gradonačelnika smenjen je 30. septembra 1997. Za njegovu smenu glasali su odbornici SPO, SPS i SRS. U sudskom sporu sa predsednikom Vlade Republike Srbije Mirkom Marjanovićem, 20. septembra 1996. osuđen je na 4 meseca zatvora, uslovno na dve godine.
Vrhovni sud Srbije 9. jula 1998. preinačio je presudu i izrekao novu u kojoj je osuđen na 7 meseci zatvora, uslovno na 3 godine. U junu 2000. godine Đinđić je preuzeo funkciju koordinatora u Savezu za promene, a potom postao i šef Centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje DOS-a za izbore koji su održani 24. septembra 2000. Na tim izborima Đinđić je izabran za poslanika u Veću republika Skupštine SRJ.
Za premijera Srbije izabran je 25. januara 2001. nakon pobede DOS-a na republičkim parlamentarnim izborima u decembru 2000. godine. Bio je predsednik Organizacionog odbora 12. Svetskog kupa u vaterpolu 2002. Američki nedeljnik "Tajm" u septembru 1999. godine uvrstio ga je među 14 vodećih evropskih političara trećeg milenijuma. Dobitnik je ugledne nemačke nagrade "Bambi" za 2000. u oblasti politike. Đinđić je avgustu 2002. godine u Pragu primio nagradu Fondacije "Polak" i Fonda za američe studije za doprinos razvoju demokratije u Srbiji. Nagrada se dodeljuje svake godine za doprinos sprovođenju demokratskih i ekonomskih reformi u Centralnoj i Istocnoj Evropi. Posthumno ga je nagradila Fondacija za međunarodno razumevanje i ljudska prava Univerziteta "Fridrih Šiler" u Jeni, 2004. godine. Na drugu godišnjicu smrti, 12. marta 2005. predsednik Srbije i Crne Gore Svetozar Marović posthumno je odlikovao Zorana Đinđića Ordenom Nemanje prvog stepena.
Autor je knjiga: "Subjektivnost i nasilje", "Jesen dijalektike", "Jugoslavija kao nedovršena država". Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa "Theoria", glasila Filozofskog društva Srbije.
Dr Zoran Đinđić je ubijen 12. marta 2003. ispred zgrade Vlade Republike Srbije, zato što je pokušao da Srbiju oslobodi prošlosti i odvede je u budućnost. Đinđić je iza sebe ostavio suprugu Ružicu, kćerku Jovanu i sina Luku.
Zoran Đinđić je rekao
-
Moto koji me vuče napred je nikad se ne predaj. Ako kreneš u preticanje, dodaj gas. Radi ono što smatraš da je ispravno, a ne ono što će većina da podrži. Poraze ne doživljavaj lično. Nikad se ne nerviraj zbog politike.
-
Jedno ljudsko biće je jedan od 40.000 spermatozoida. Taj jedan je uspeo. 39.999 nisu uspeli. Znači, vi ste šampioni. Svako ko se rodio on je već uspeo.
-
Tajna uspeha leži u investiranju u obrazovanje, kao što to rade u razvijenim zemljama. Dakle, ne prvo u tehnologiju i mašine. To dolazi kasnije, sa obučenim i obrazovanim ljudima. S obzirom na to da mi kasnimo sa reformama, jedini način da nadomestimo taj nedostatak je nelinearni, skokovit razvoj, a baza za to je obrazovanje. Edukacija, trening, znanje osnovni su pokretači razvoja.
-
Pitanje je uvek kako možete, kao neko ko nije samo privatna osoba, pomoći narodu. Nije stvar u tome da patite zajedno sa narodom i da patnjama miliona dodate još jednu, svoju patnju. Onima koji pate neće biti bolje ako i vi patite sa njima, nego ako im nešto pomognete.
-
Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami.
-
Izgleda da je patriotizam najperspektivnija privredna grana kod nas, ali monopolska i rezervisana isključivo za malu grupu. Mi nemamo nameru da se sa njima takmičimo u patriotizmu, jer za nas patriotizam nije puna usta domovine i puni džepovi stranih valuta, nego je za nas patriotizam ono od čega živimo, stanje i položaj nacije.
-
U svakoj zemlji ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva.
-
Nema više spavanja. Vreme je za akciju. Spavaćete kada odete u penziju.
-
Živeti pod nebeskim pravilima možeš na nebu, ali na zemlji moraš da rešavaš konkretne stvari.
-
Ako već unapred sumnjate u svoj uspeh, neuspeh će vam lakše pasti jer ste ga mudro predvideli.
- Svi citati autora »