Đorđe Balašević citati o ljubavi
-
Volio sam je tako lako, a tako sam teško to znao pokazati, a onda odjednom raspored madeža na njenim leđima kao tajna mapa pokazao mi je u koje zvijezde se trebam zagledati i tako, eto ti pjesma, ludo jedna.
-
Nije naša ljubav bila nesretna. Nesretno je bilo sve oko nje.
-
Bili smo klinci i bilo je hladno i sneg je padao krupan. Te sam se zime zatreskao gadno, k'o pravi pubertetski tupan.
-
Dolazim, da te opet zaprosim. Dok te drugom ne daju, ljubavi moja.
-
O ne, ne brini, proći će za tren. Ja sam samo malo lud i zaljubljen.
-
Nemoj da načinješ sad ozbiljne teme, dođi, skupi se tu i budi dobra.
-
Ako te ikad izgubim, obećaj mi jedno. Nećeš se dati nekom šarlatanu što te ne zaslužuje. Pogotovo ne radi to meni u inat. Ako već poželiš terati inat, onda meni u inat budi srećna.
-
Lud sam za tobom pače, ali lud sam i onako. Tražim te otkako za sebe znam.
-
Ti si najbolja stvar koja mi se desila u životu. Klimnuo sam glavom. Znam lutko, jer ti si najgora koja se desila u mom. To obično ide u paru.
-
Nisam te nikad štedeo i nisam umeo stati ni ostati. Šta će od mene postati, mali anđele moj?
-
Ona je malo svojeglava, takve je naravi. Ali ume da bude pravi anđeo. Zavolet' ćeš je već.
-
Ne, nisam primetio kako je obučena. Jebiga, kad je sa mnom, onda u najboljem slučaju, ima na sebi samo šnalu.
-
Moj dom je tek maleni svitac na nebeskoj pučini, a ja sam na ovoj planeti da srećnom te učinim.
-
Malen je sobičak srce bekrije, jednu jedinu može primiti. Ali bez brige, sve da santa nebo prekrije, ti imaš di prezimiti.
-
Napuklo srce na dve pole. Ljubav je teret pregolem.
-
Nemoj malena. Šta god da sad kažeš slagaćeš, a moraš se početi navikavati na to da više nemaš nekog ko će se uvek praviti da ti veruje. Ja više neću biti taj.
-
I kada jednom odlučim da odem, neće mi nedostajati tvoj osmeh, ni glas, ni pogled. Nećeš mi ti nedostajati. Nedostajaću sebi onakav kakvog si me ti činila.
-
Istina, njihovo zaljubljivanje nije trajalo dugo, ali u toj igri nema pravila. Neko emocije troši polagano, kao mirišljavi sapun, a neko svoje srce ispali razuzdano, kao pun šaržer, pa u jednoj kišovitoj aprilskoj noći odvoli za čitav život.
-
Nikad je nisam prevario, nasmejao sam je za tri života, poklonio sam joj lančić sa malom zlatnom gitarom. Ali, nisam je voleo, neka mi Bog oprosti. A ipak, govorila je da sam njeno sve.
-
Ja? Znaš mene. Ja sam se rodio zaljubljen. A večeras sam konačno saznao i u koga.
