Đorđe Balašević citati
-
To je jedina fotografija na kojoj smo zajedno, i zato sam je uramio, još onda, da je sačuvam. Iz nekih važnih razloga ne mogu je okačiti, a iz nekih malih razloga ne mogu se otkačiti i iscepkati je u sitne komadiće. I tako je tu, u fioci. Ni tamo, ni ovamo.
-
Računao sam da ću se vremenom već zaljubiti u nju, a da neću ni primetiti. Ali ovih dana sam saznao da ne možeš a da ne primetiš kad se zaljubiš. O, primetiš. Primetiš, još kako.
-
Nikad je nisam prevario, nasmejao sam je za tri života, poklonio sam joj lančić sa malom zlatnom gitarom. Ali, nisam je voleo, neka mi Bog oprosti. A ipak, govorila je da sam njeno sve.
-
Tako to ide: najpre nekome oprostiš nešto, a onda oprostiš sebi što si mu oprostio.
-
Takve su, znate, osetljive osobe. Osete duplo, čuju ranije. Zato što tačno jedan korak ispred njih hoda njihova duša.
-
Jednog dana zastaćete negde na sred neke dobro poznate ulice, pogledaćete u nebo i razumećete zašto se sve baš tako desilo. Duboko ćete udahnuti novi život i hrabrim koracima krenuti dalje, i najzad shvatiti da je život previše kratak da biste bili nesretni.
-
Ja i dalje čekam tvoj poziv. Poruku. Izvinjenje. Nešto što će nas ponovo spojiti.
-
Znam da mrzis utorke, znam da izbegavaš lokve na cesti. A znaš li ti da se neke pobede dobijaju na juriš.
-
Ne mogu biti tu za nju, a uvek ću očekivati da on bude tu za mene. Ne mogu kad joj bude najteže doći i zagrliti je, mada znam da ona mene bi.
-
Čuvam je, sigurna je, a opet joj pružam mao slobode, a puno ljubavi i razumevanja. Znaš, jednog dana bih voleo da je moje dete zove mama.
-
Sada hoda samo sa svojim osmehom i smeje se glasnije nego ikad pre. Prijatelju, izgleda da si je izgubio.
-
Čekati na nedočekano, nadati se u beznađu, grliti se bez zagrljaja, ljubiti se bez poljubaca, prožimati se u mislima. I spoznaja da smo tu negde. Tako blizu, a tako daleko.
-
Bila je neko ko ne zna ostati. I nije ostala, nikada. A voleo sam je. I ona je mene volela. Svi su to znali, osim nas.
-
Ostala je knjiga sa par nepročitanih strana i neke stvarčice od herendi porcelana i jedan pulover u kom si bila.
-
Nije ti svaka bila u rečima. Neka ti je bila i u srcu, ali si ćutao o njoj. Ja znam i ti znaš, da se prave ljubavi ne spominju nikada i nikome.
-
Valjda sam zaljubljen. I da jesam, ne mogu joj reći. Znam, rekla bi: Ti si svoju šansu imao.
-
Ti bi mogla biti sasvim zadovoljna načinom na koji mi nedostaješ.
-
Ti uvek znaš najlepše reči, ti čak i ćutiš više od svih. Ti imaš smeh koji sve leči, ti od psovke načiniš stih.
-
Nekad ne znam da li sanjam, nekad ne znam što je stvarnost, ja sam hteo tačno takvu to je čudna podudarnost, tačno takvu, ma ozbiljno vam kažem.
-
I ako još išta ima da se oprosti, eto i to ti noćas opraštam.
