Đorđe Balašević citati o ljubavi
-
Nesrećna? Pa, za njih je nesrećno sve što ne razumeju. Nije to bila nesrećna ljubav, nego je sve oko nje bilo nesrećno.
-
Nikad joj nisam rekao ni da sam usput prešao na desetine bezimenih rečica koje sam nazvao po njoj.
-
To je bila ljubav baš, love story na način naš.
-
I ne znam zašto se posle svega uvek vraćam tvojoj nesavršenosti. Valjda je to ljubav, mila.
-
Znaš, ti i ja se krećemo paralelno jedno pored drugog. Gledamo se, svako iz svog voza. A je li možeš jednom u životu, samo jedan jedini put da zaboraviš sve vagone, vozove, koloseke i da mi pružiš ruku i dozvoliš mi da te grlim do kraja putovanja..
-
A ona. Ona je prihvatila svaki deo mene i nikada nije trazila da se menjam. A promenila me. Jedina je kojoj sam uistinu rekao šta osećam. Nije tražila da je držim kao kap vode na dlanu. Činjenica da je volim bila joj je sasvim dovoljna.
-
Mi smo se samo rastali. Onako kako se rastaju dvoje koji su se voleli u pogrešno vreme, a uz pogrešno vreme idemo i pogrešni mi. A nismo bili.
-
Nekad ne znam da li sanjam, nekad ne znam što je stvarnost, ja sam hteo tačno takvu to je čudna podudarnost, tačno takvu, ma ozbiljno vam kažem.
-
Valjda sam zaljubljen. I da jesam, ne mogu joj reći. Znam, rekla bi: Ti si svoju šansu imao.
-
Nije ti svaka bila u rečima. Neka ti je bila i u srcu, ali si ćutao o njoj. Ja znam i ti znaš, da se prave ljubavi ne spominju nikada i nikome.
-
Bila je neko ko ne zna ostati. I nije ostala, nikada. A voleo sam je. I ona je mene volela. Svi su to znali, osim nas.
-
Čekati na nedočekano, nadati se u beznađu, grliti se bez zagrljaja, ljubiti se bez poljubaca, prožimati se u mislima. I spoznaja da smo tu negde. Tako blizu, a tako daleko.
-
Sada hoda samo sa svojim osmehom i smeje se glasnije nego ikad pre. Prijatelju, izgleda da si je izgubio.
-
Čuvam je, sigurna je, a opet joj pružam mao slobode, a puno ljubavi i razumevanja. Znaš, jednog dana bih voleo da je moje dete zove mama.
-
Ne mogu biti tu za nju, a uvek ću očekivati da on bude tu za mene. Ne mogu kad joj bude najteže doći i zagrliti je, mada znam da ona mene bi.
-
Ja i dalje čekam tvoj poziv. Poruku. Izvinjenje. Nešto što će nas ponovo spojiti.
-
Računao sam da ću se vremenom već zaljubiti u nju, a da neću ni primetiti. Ali ovih dana sam saznao da ne možeš a da ne primetiš kad se zaljubiš. O, primetiš. Primetiš, još kako.
-
Ko ima sreće u kartama, nema je u ljubavi. Da, a ko nema sreće u ljubavi, nema je ni u čemu.
-
Lomiš mi srce ko' bagremov prut, onako usput.
-
Znaš prijatelju, ja sam nju voleo. Ono mislim, baš voleo. Istinski, ludo i bez razmišljanja. Bila mi je jedina. Moja tajna, ona najveća. Sa mnogima sam bio, al' sam nju nosio u srcu. Najviše mi je trebala, a eto. Baš njoj sam najviše boli nanosio. Nisam mogao da prihvatim činjenicu da volim, pa sam je terao od sebe. Stalno joj se vraćao, a ustvari bežao od nje. U jednom trenutku pokazao bih joj da mi je stalo, a u sledećem dokazao da sam đubre.
