Miroslav Mika Antić citati
-
Gospođice, ja nisam za tobom bio onako obično, gimnazijski zanesen. U meni je sve do tabana minirano.
-
Kada te nema jer tako hoću, zaledim osmeh, u sebi kažem ime, udahnem duboko i pomislim: tako mi nedostaješ.
-
Izgleda, prestao sam da volim. Počeo sam da mislim ljubavlju. Izgleda da sam izdao najlirskije u sebi. Počeo sam da mislim osećanjima.
-
Pa ako se i oklizneš, nekada, u životu, ne gledaj to kao pad u sunovrat nego kao pad uvis.
-
Goreli smo, al' nismo postali pepeo sivi od kojeg bujaju žita i obale u cvatu. Uvek smo bili živi, pa ipak: drukčije živi, od svih ostalih živih na ovom žilavom svetu.
-
I kad se jednom u dubokoj starosti sretnemo u nekom domu penzionera, pa pred Novu godinu ili neki drugi praznik odigramo zajedno jedan valcer ili tango, i zaljubimo se jedno u drugo 3681. put, neka i to bude samo prva ljubav i nijedna više.
-
Ovde ti ostavljam dve prazne strane, jer ne umem da napišem pesmu o srcu. Molim te, napiši je sam. Ti to znaš bolje od mene. I zalepi svoju sliku.
-
Jer, čime ljubiti svet ako su jedina usta večito zauzeta izgovaranjem ljubavi?
-
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj način toplog. Obući ću te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoće.
-
Ako vam mnogo puta kažem da vas volim, je li to više ljubavi, ili je ista, jedna jedina? Ako svakoga jutra ponovo oktrijete da ste živi, je li to više života, ili je ovaj, jedan jedini?
-
Ne daj da te prevari pogrešni vrač pogađač, lažljivi čitač zvezda, koji od silnog gledanja u ovozemaljske stvari, ređe nego ti vidi nebo.
-
Uopšte nije važno imaš li neuredne džepove, neurednu frizuru i domaće zadatke. Najveća nevolja na svetu je sine moj, imati neuredan um.
-
Ljudi te pažljivo slušaju, al' samo svoj glas čuju. Zato im što manje kaži. Ljudi su tek onda ljudi kad im se ništa ne traži, a mnogo im se nudi. Ljudi su čudne biljke. Kad rastu u sebe siđu. Sretnu se. Pa se raziđu. Ili se mimoiđu.
-
Čini mi se da je sa najdražim gradom kao i sa najdražom ženom: hteli smo da pobegnemo da ne bismo još više, ko zna po koji put, dodali nešto vrtoglavo na već vrtoglavu gradjevinu svojih najtoplijih intimnosti.
-
Svaki put moraš iznova znati da voliš bolje, da voliš jače. Ne da se vadiš. Ne da se tešiš. Već da se istinski do neba smešiš.
-
Tamo gde blista površnost, mudri se na vreme povlače u svoje senke.
-
Ti si uvek krilat bio samo si zaboravio. Zato leti. Sanjaj. Trči. Stvaraj zoru kad je veče. Nek' od tebe život uči da se peni i da teče.
-
Pa sve kad trne i sve kad svene, kad tmurno izgleda svet oko mene, u meni živi sto vatrometa nekakvog šarenijeg i lepšeg sveta.
-
Pa ipak ti su susreti tek kratka radovanja, jer znam: na nekom raskršću neću te videti više.
-
Samo, ja vise nemam hrabrosti za takvu ljubav zbog koje cu ponovo ici da ubijam mrtve vojnike iz poslednjeg i pretposlednjeg rata.
