Čovek zaista dobije ono sto želi. Samo što, zaslepljen bleštavim, očaravajućim licem svoje želje, ne vidi njeno mutno i zgrčeno naličje. A ono postoji, i sudbina bira čas kada će ga pokazati svetu.
—
Ljiljana Habjanović-Djurović
6
2
-
Da bi nas neko voleo, moramo se izobličiti koliko je potrebno da se uklopimo u njegovu sliku o nama. Inače je on razočaran, i oseća se izdanim.
-
Bol koji osećamo zbog nečije smrti ili odlaska u stvari je kukavičluk. Strah za sebe bez njega.
-
Ljubav nikada nije jednostrana. Ljubav je ono što vezuje dve snažne, slobodne ličnosti. Samo takva ljubav daje slobodu. Sve ostalo je zavisnost. A svaka zavisnost je bolest.
-
Izlaz iz lavirinta svake usamljenosti jeste ljubav.
-
Da li ljubav uopšte postoji? Ili je ono što se ljubavlju zove tek san o njoj? Kratkotrajna iluzija? Da li je ljubav silovito, žudno stapanje dva tela i propadanje kroz bezdan bezumnog užitka, ili vreme između: pomamna, grčevita nada da ce se sve ponoviti. Neprestano drhtavo iščekivanje. Da li je ljubav odbaciti svoj san i zavoleti sve što je njegovo: mračne ćoškove navika i ružnu pustoš duše? Odbaciti svoju sliku o njemu i voleti ga onakvog kakav je? Da li voleti znači naći opravdanje za sve? Ničega se ne stideti, čak ni pred sobom? Sve je to ljubav.
-
Ubod ne može ništa manje da zaboli samo zato što smo unapred znali da postoji nož.
-
Sumnja je klica i koren poraza. Ali ako sumnju hranimo nadom, iz nje mora nići uspeh.
-
Sva snaga je u umu. Snaga za sve. Muka tera iz čoveka i ono što bi on da zadrži u sebi. Zato čovek mora da ćuti i kad mu je najteže i kad je najsrećniji. Da mu reči i osećanja ne pobegnu. Da ne stignu do nekoga ko će ih sačuvati i pustiti da jednom progovore protiv njega.
-
Moć nad ljudima krije se u poznavanju njihovih malih tajni.
-
Mi smo ono što vide drugi. Slika koju o sebi stvaramo.