Patrijarh Pavle
(11. 9. 1914 - 15. 11. 2009)- Profesija: Duhovni vođa
Patrijarh Pavle (mirsko ime Gojko) rodjen je na Usekovanje 11.septembra 1914. godine u selu Kucanci, Slavonija. Gimnaziju je zavrsio u Beogradu, Bogosloviju u Sarajevu, a Bogoslovski fakultet u Beogradu.
Kao prognanik i izbeglica u vreme Drugog svetskog rata bio je u manastiru Svete Trojice u Ovcaru. Bio je i veroucitelj dece izbeglica. Zamonasen je u manastiru Blagovestenju 1948. godine, kada je rukopolozen u cin jerodjakona. Od 1949. do 1955. sabrat je manastira Race gde vrsi razna poslusanija. U cin jeromonaha rukopolozen je 1954., protosindjel je postao iste te godine, a arhimandrit 1957. U Atini je bio na postdiplomskim studijama od 1955. do 1957 godine. Za episkopa rasko-prizrenskog izabran je 29. maja 1957. i hirotonisan u beogradskoj Sabornoj crkvi.
U rasko-prizrenskoj eparhiji gradi nove hramove, obnavlja stare i porusene, cesto putuje, obilazi i sluzi u svim mestima ove svoje Eparhije. Bavi se i naucnim radom, objavljuje radove, povremeno drzi predavanja.
Za cetrdeset cetvrtog patrijarha srpskog (nova ikonica - srpski patrijarsi), umesto obolelog patrijarha Germana, izabran je od Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve novembra 1990. godine. Ustolicen je u nedelju, 2. decembra 1990. godine u Sabornoj crkvi u Beogradu, a u drevni presto srpskih patrijaraha ustolicen je u manastiru Pecke Patrijarsije 22. maja 1994.godine.
Patrijarh Srpski G. Pavle ucinio je kanonske posete mnogim eparhijama Srpske pravoslavne crkve u zemlji i inostranstvu. Posetio je Srpsku crkvu u Australiji, u Americi, Kanadi, Zapadnoj Evropi...
Bezbroj puta je pisao i intervenisao kod raznih drzavnika i mnogih institucija da se pomogne u resavanju krize i uspostavljanju mira na prostorima prethodne Jugoslavije. Tim povodom imao je susrete sa predstavnicima Rimokatolicke crkve, Islamske verske zajednice, predstavnicima Svetskog saveta crkava, diplomatima, drzavnicima, predstavnicima humanitarnih i drugih organizacija.
Posetio je i sediste Ujedinjenih nacija u NJujorku, Belu Kucu u Vasintgonu gde je sa odgovarajucim licnostima razgovarao i iznosio cinjenicno stanje u vezi sa izbijanjem rata u prethodnoj Jugoslaviji.
Veliki duhovnik, asketa i sjajan besednik, ovaj prvosvestenik svakodnevno - kad crkvena pravila dozvoljavaju, prinosi beskrvnu zrtvu (sluzi svetu Liturgiju) za spas srpskoga roda krstonosnoga.
Patrijarh Pavle je rekao
-
Čuvajmo se od neljudi, ali se još više čuvajmo da i mi ne postanemo neljudi.
-
Kad se čovek rodi, ceo svet se raduje, a samo on plače. Ali treba da živi tako da, kad umre, ceo svet plače, a samo on se raduje.
-
Čovek ne može da bira vreme u kojem će se roditi i živeti; od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kom narodu i od kojih roditelja.
-
Kada je sujeta prisutna onda dolazi do gordosti, svađe. Nije nesreća što mi imamo suprotna gledišta, jer se stvar mora sagledati sa više strana. Ali često kod nas dolazi do onog što nije razlika u mišljenju. Toga se moramo osloboditi. Ako budemo tolerantniji, onda ćemo moći da shvatimo i to gledište drugoga. Ne da ga usvojimo ako nije dobro, ali da ga shvatimo da ne dođe do mržnje i ovog što nas cepa i deli.
-
Nama je bolje da nestanemo kao ljudi, nego da opstanemo, biološki da preživimo kao zločinci i neljudi.
-
Obavezni smo i u najtežoj situaciji da postupamo kao ljudi i nema tog interesa, ni nacionalnog ni pojedinačnog, koji bi nam mogao biti izgovor da budemo neljudi.
-
Bog nas je stvorio ljudima i traži od nas da to i budemo. Nema takvih vremena u kojima to ne bi mogli biti i ne bi bili dužni da to budemo.
-
Čovek je, pored uma, obdaren i srcem, osećanjem i voljom kao snagom koja može da ostvari ono što um i srce nađu da treba. A osim toja, obdaren je još i slobodom. Čovek može onako kako Bog hoće a može i suprotno. Jer, što kaže naš filozof Koža Knežević, „čovek je biće kome može i Bog da se obraduje, a od koga može i đavo da se postidi“. Vidite koliki je to ogroman razmak! Gde ćemo se naći, zavisi od nas.
-
Vreme je jedno trajanje koje ima prošlost, sadašnjost i budućnost. Ali prošlosti kao vremena nema. Ima ostataka od prošlosti. Budućnosti takođe nema, ona će biti. A šta ima? Ima samo sadašnjost. Ta kategorija vremena ne odnosi se na Boga. Na Njega se odnosi večnost. A večnost je stalna sadašnjost. Nema ni prošlosti ni budućnosti.
-
Kada bi se svi držali ljubavi, ova zemlja bi bila raj. Ali kad bi se svi držali bar onog što je malo manje od ljubavi – jer, ljubav je veza savršenstva – kada bi se makar držali principa „što želite sebi, to činite drugima; što ne želite sebi, to ne činite drugima“, onda bi zemlja, ako ne bi postala baš raj, bila blizu raja.
- Svi citati autora »