Usamljen među grobovima, zaboravio sam na mržnju. Vratila mi se kad sam prišao ljudima.
—
Meša Selimović
2
1
-
Ima u jednim ljudima bezrazložnih mržnji i zavisti, koje su veće i jače od svega što drugi ljudi mogu da stvore i da izmisle.
-
Ljudi se ustvari boje, zato su surovi.
-
Nijedan čovek nije dovoljno pametan.
-
Najgore je kad ljudi ćute, kad se ne objasne, pa svaka sumnja ima pravo na život. I moja i tvoja...
-
Je li to mudrost, da ne očekujemo mnogo ni od sebe ni od drugih? Je li to gubitak ili dobitak, ako saznamo pravu mjeru, svoju i tuđu? Gubitak je što je ta mjera sitna, a dobitak što ne tražimo više.
-
San je ono što se želi, a život je buđenje.
-
Mlade devojke zamišljaju život i veruju rečima. Starice se boje smrti i s uzdahom slušaju o raju.
-
Ništa nemam osim uvjerenja da sam častan, ako i to izgubim, biću ruševina.
-
Pa u tome i jeste sve - vraćati se. S jedne tačke na zemlji čeznuti, polaziti i ponovo stizati, bez te tačke za koju si vezan, život nije odlaženje i vraćanje - nego lutanje.
-
Smrt je jekin, sigurno saznanje, jedino za što znamo da će nas stići. Izuzetka nema, ni iznenađenja, svi putevi vode do nje, sve što činimo to je priprema, za nju, priprema čim zakmečimo udarivši čelom o pod, uvijek je bliže, nikad dalje. Pa, ako je jekin, zašto se čudimo kad dođe. Ako je ovaj život kratak prolazak što traje samo čas ili dan, zašto se borimo kako bi ga produžili dan ili sat. Zemaljski je život varljiv, vječnost je bolja.