Ivan Cankar
(10. 5. 1876 - 11. 12. 1918)Ivan Cankar je bio slovenački književnik.
Studirao je u Beču tehniku, ali je nije završio i potpuno se posvetio književnosti. U slovenačkoj književnosti javio se pesmama i zbirkom "Erotika", koja je ozlojedila konzervativne krugove te je ljubljanski biskup Jeglič otkupio celu zbirku i zapalio je. Jedan je od tvoraca slovenačke moderne književnosti, u savremenom političkom životu bio je angažovan kao socijaldemokrata, a njegove političke ideje našle su odraza u svim njegovim delima. Tematski je obuhvatio sve slojeve slovenačkog društva: od seljaka do inteligencije, a stilom varira od neoromantičkog do naturalističkog. Glavne su karakteristike njegovih proza i drama oštra psihološka i sociološka analiza. Njegova dela su delimično prevedena na mnoge jezike, čak i na kineski i indijski.
Cankar se 1913. u predavanju Slovenci i Jugosloveni nedvosmisleno opredeljuje za jugoslovensko zajedništvo. Zbog toga je u jesen 1914. bio nekoliko nedelja zatvoren u ljubljanskom Gradu.
Ivan Cankar je rekao
-
Više gorčine i patnje krije se u jednom jedinom radnom satu nego u jednom celom celcatom životinjskom životu.
-
Narod će sam sebi pisati presudu; neće mu je pisati ni frak ni mantija.
-
Čovek mora biti sam da bi upoznao druge.
-
Kada bi srce bilo ispovednik – duga i strašna bi to ispoved bila.
-
Sreća je kao sunce. Kad je najlepše, zađe.
-
Laž ne ubija toljagom, ali se provlači krvnim žilama poput otrova, polako i oprezno, pa se i ne primećuje kako deluje.
-
Čovek stavlja svoj potpis na svaki predmet koji dodirne.
-
Ko je snažan, ide uzbrdo, plašljivci i slabići klize nizbrdo.
-
Lepa je noć čoveku koji zna da će svanuti dan.
-
Iskusna žena vidi i ono što je muškarcu zauvjek skriveno.
- Svi citati autora »